Ponovo,hiljadu u jedna misao u glavi...cime sam ovo zasluzila pitam se,a odgovora nigde.Da,znam samo jedna u nizu od prica ispricanih vec previse puta,ali svakome je svoja drugacija i posebna...Kada se to desilo a da nisam ni primetila,kada sam izgubila svoj ponos koga sam nekada jako mnogo imala?!I posle neka kazu da veza ne mora uvek menjati ljude...da to je istina samo je pitanje da li cemo primetiti,a zatim i priznati to,ja priznajem...Nije nikakva strasna prica u pitanju,nikakvo ponizavanje niti ista slicno...daleko od toga.Vec samo podredjivanje svega voljenoj osobi i dozvola da vam ta osoba upravlja zivotom..i nekad se zapitam da li sam ja uopste srecna ili to samo na trenutke tako izgleda?Nekada osecam da nemam sopstvenu slobodu,jednostavno osecam se sputano i sta uciniti povodom toga?Nista kad ste svesni da ste neku osobu svojom voljom prihvatili takvu kakva jeste,sa svim svojim vrlinama i manama,i onda odakle uospte moje pravo da se zalim?Sama sam kriva...